Na ovom velikom, izuzetno jakom i prestižnom feeder takmičenju zauzeli smo 10. mesto ali vreme je da se konačno se popnemo još neko mesto više kao ekipa, a siguran sam da to možemo i zaslužujemo
Piše: Darko Todosijević
Ove godine smo ponovo imali priliku da pecamo na jednom od najvećih i najprestižnijih feeder takmičenja u Evropi – Walterland Feeder Mastersu. Nekada nam se termin tog takmičenja poklopi sa našim državnim prvenstvom pa nismo u mogućnosti da odemo, ali ove godine smo imali konačno lepu priliku da učestvujemo i jedva smo čekali da idemo.
Walterland Feeder Masters je ekipno takmičenje i u svakoj ekipi pecaju 4+1 takmičara. Što se tiče staze, u kratkim crtama: Maty-éri nedaleko od Segedina je u osnovi veslačka staza (veštačko jezero izgrađeno za potrebe veslačkih sportova) i jedna od najravnopravnijih takmičarskih staza u Evropi, prava u potpunosti, bez nekih krivina, uvala itd, a dubina je potpuno ista svima i negde je oko 2.5 m. Postoje naravno i na toj stazi neka mesta koja važe za favorite ali je to zaista zanemarljivo i mogu reći da je Maty-éri (“Mećir) jako ravnopravna staza za sve takmičare. Ove godine učestvovalo je 28 ekipa a među njima su bile i neke od zaista najjačih na svetu, kao što je recimo bila ekipa “Guru” iz Engleske ili ekipa domaćina “Walterland”. Bilo je tu i puno jako dobrih drugih ekipa iz Mađarske, bilo je dosta Rumuna, Bugara, “Tubertini” ekipa iz Italije itd. Održana su tri dana treninga a zatim i tri dana takmičenja. Bilo je to jako naporno, jako i ozbiljno takmičenje.
Inače, nama nije bilo da smo prvi put ovde, imali smo već nekih dobrih rezultata pojedinačno pre toga, ali svaki put je pecanje tu drugačije, zavisno od doba godine i ribe koja je aktivna. Naša ekipa je ove godine bila u sastavu: Špaća, Steva, Sloba, Cule i ja. Pošto Sloba i Steva nisu mogli da odrade trening zbog obaveza, trening od tri dana smo odradili Špaca, Cule i ja.
Ono što je interesantno je da ove godine sitna riba u vidu babuške nije bila prisutna uopšte, dok je prethodnih sezona bilo i previše. Ne znam šta se desilo sa njom ali jednostavno je više nije bilo u nekoj značajnijoj količini. Glavna riba na takmičenju bio je šaran uglavnom veličine od 1-3 kg. Naravno, bilo je i onih sitnijih od 500 gr, pa sve do primeraka od nekih 4 kg. Imali smo tu nesreću, da tako kažem, da smo prva dva dana treninga dobili (odnosno izvukli) takva mesta da smo bili baš usamljeni. Leve i desne ekipe do nas nisu došle na trening i to je nas prevarilo malo u smislu da smo lakše hvatali ribu i nismo mogli da vidimo prave stvari i time napravimo dobru taktiku. Uglavnom se naša taktika zasnivala na hranjenje obilno kukuruzom šećercem sa nešto TTX-a i crvi su bili u opticaju i pokazali se dobro.
.jpg)
Na treningu smo hranili kukuruzom i mrtvim belim crvima, riba je uzimala šećerac (što manje i finije zrno) ili 3 crva na udici. Sve je to išlo da kažem fino na treningu ali se ispostavilo da smo bili jako bili u zabludi oko pravog stanja pošto smo trening radili sami, bez konkurencije i to nam je jako otežalo stvari, odnosno nismo imali pravi uvid u stanje. Takođe, nismo imali “leđa” odnosno bilo koga da malo prošeta po stazi, posmatra druge ekipe i donese neku korisnu informaciju za nas. Ali, šta je tu je, snalazili smo se kako smo znali.
Za takmičenje smo se odlučili da pecamo na dve daljine. Primarna nam je bila 15 metara i druga je bila na oko 30 metara, tik do sajli. Hranjenje se svodilo na kukuruz i mrtve crve, na udici je bilo malo zrno šećerca ili stegnuto zrno prstima, da postane što lakše, ili 3 crva. Kako nismo imali “leđa”, komunikaciju smo napravili preko telefona u Viber grupi (što je bilo dozvoljeno), tako da smo komunicirali na taj način međusobno. Udica sa kojom smo pecali bila je Owner Iseama 50188 u veličini 16 kao primarna i takođe u veličini 14, ako riba bude spadala ili uzimala agresivno i lepo. Predvez je bio Formax Royal Fluorocarbon debljine 0.18 ili 0.20 mm. Pošto je na takmičenju učestvovalo 28 ekipa, napravljeni su podsektori od po 14 takmičara, što znači da pecate protiv njih 13 i ako budemo pecali svi do 4. ili 5. mesta u sektoru, smatrali smo da ćemo ekipno imati dobar rezultat.
Prvog dana takmičenja naša ekipa je pecala u sastavu Steva, Cule, Špaća i Darko, a Sloba je bio rezerva i “leđa”. Takmičenje smo počeli po dogovoru, imali smo neke ribe ali ipak nije išlo kako treba. Šecerac na udici nije igrao nikakvu ulogu, tj. čekalo se na udarac ribe puno duže i to je ono što nas je koštalo sa treninga, odnosno nismo mogli lepo da vidimo pravo stanje. Crv na udici je definitivno igrao veću ulogu i riba ga je puno brže uzimala. Druga greška koju smo uvideli je bila u tome što smo tek prvog dana takmičenja videli da su domaće ekipe i Englezi svi pecali sa lepljenim crvima u hranilici, a mi to nismo imali. Znači, dohrana je bila puna hranilica čistih crva a u početnom hranjenju su bacali šecerac (i to uglavnom seckani). Primetio sam kod takmičara do mene da mu je hranilica puna čistih crva a ono što sam mogao takođe da primetim je da riba puno bolje reaguje na žive crve. Kada sam počeo da bacam punu hranilicu živih crva, samo zatvorenu sa TTX-om, počeo sam da dobijam ribu puno više. Prenosimo tu informaciju u grupi na Viberu i odreagovao je kako je ko stigao i snašao se. Uglavnom, prvi dan završavamo sa dva jako loša rezultata i dva da kažem prolazna: Steva je bio 13-ti u sektoru,Špaća 12-ti, Cule 6-ti i Darko 4-ti.
Posle takmičenja dolazimo kući, delimo informacije, pravimo dogovor i ispravljamo taktiku za sledeći dan. Ono što smo ispravili bilo je to da crve nosimo samo žive, a kukuruz je sav seckan i tako će se hraniti. Hranili smo dakle samo seckanim kukuruzom a u hranilici za pecanje su bili živi crvi, zbijena puna hranilica koliko je moguće i zatvorena sa TTX-om - pošto lepak nismo imali i mislili smo da nije presudno ali je lakše tako sigurno. Daljine su ostale iste, 15 i 30 metara. Posle prvog dana i dva loša rezultata nismo bili zadovoljni ali smo bili sigurni da se ispravljamo i drugog dana očekivali smo bolji rezultat. Tako je i bilo, popravili smo stanje koliko smo mogli.
Drugog dana rezerva i “leđa” nam je bio Steva i taj drugi dan takmičenja smo završili sa sledećim rezultatima: Špaća 8, Sloba 9, Cule 5, Darko 2. Dakle, puno smo bili bolji nego prvog dana, ispravili smo stvari prilično ali nismo još uvek bili zadovoljni potpuno, ali - šta je tu je. Nalazili smo se tog drugog dana na 12. poziciji od 28 ekipa. Nije bilo loše ali naš cilj je bio da budemo bar u prvih 6-7 ekipa. Vidimo da to sada više nije moguće, ali pecamo i treći dan u želji da još malo popravimo stvari i budemo makar u prvih 10.
Trećeg dana takmičenja rezerva i naša “leđa” je bio Špaća. Taj treći dan je bio malo teži za ribolov od prva dva, riba je već posle toliko dana i puno hrane postala opreznija i prezasićena. Uglavnom, treći dan završavamo najbolje odnosno onako kako smo trebali sva tri dana da pecamo za neki bolji rezultat: Sloba 3, Cule 4, Steva 3, Darko 6.
Da smo sva tri dana pecali ovako rezultat bi bio odličan ali eto uvek nekako malo zakasnimo i tek kasnije vidimo prave stvari. Razlog je bio što nismo imali na toj vodi neka skorija takmičenja, imali smo lošu sreću da na treninzima pecamo potpuno usamljeni, imali smo i nedostatak logistike iza leđa… odnosno, uvek nam nešto malo fali za bolji rezultat ali doći će sve to na svoje mesto jednog dana, siguran sam potpuno.
Kao tim Profi Formax završava na kraju na 10. mestu, što i nije bilo tako loše. Ako pogledamo tabelu sa rezultatima, ispred nas su bili Englezi koji su dominirali zajedno sa ekipom Walterland i te dve ekipe su se baš izdvojile, zatim su posle njih sve do 9. mesta bile domaće ekipe iz Mađarske. Dakle, od svih drugih koji su došli “sa strane” – bili smo bolji. U pojedinačnoj konkurenciji završio sam takmičenje kao 19-ti a pošto su domaćini nagrađivali prvih 20 takmičara, našao sam se sa svima njima na pobedničkom podijumu i bio je zaista lep osećaj naći se na njemu sa tako jakim igračima, tako da sam i tu takođe bio zadovoljan. Ali, sve to moramo popraviti ekipno, vreme je da se konačno se popnemo još neko mesto više kao ekipa, a siguran sam da to možemo i zaslužujemo. Ako je moguće – neka to bude već sledeće godine na svetskom klupskom prvenstvu u feeder ribolovu u Portugalu, gde ćemo ponovo braniti boje Srbije.
Što se tiče opreme koju sam koristio na ovom takmičenju, štapovi su bili Formax Superchamp 3.60m 85g, Visage Rapid Feeder 3.60 m 60g i 3.60m 80g. Mašinice su bile Formax Visage Feeder 4000 i 5000, udice Owner Iseama 50188 u veličinama 16 i14.
